DANAS JE SVETI LUKAPogledajte kroz prozor – ako vidite OVO, spremite se za ledenu zimu!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 31. oktobra, obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđeliste Luke, u narodu poznat kao Lučindan. Ovaj dan, koji mnoge porodice širom Mladenovca i Srbije proslavljaju kao krsnu slavu, u narodnom kalendaru predstavlja veliku prekretnicu – simboličan kraj jeseni i nagoveštaj prave, oštre zime, što savršeno opisuje i čuvena izreka: „Sveti Luka – sneg do kuka.“

Ko je bio Sveti Luka i zašto se proslavlja?

Sveti Luka rodom je iz Antiohije i bio je izuzetno obrazovan čovek svog vremena – bavio se medicinom i slikarstvom. Nakon susreta sa Hristom postao je jedan od sedamdesetorice apostola i verni pratilac apostola Pavla.

U hrišćanstvu se slavi kao pisac trećeg Jevanđelja i Dela apostolskih, a predanje mu pripisuje i oslikavanje prvih ikona Bogorodice i apostola. Zbog svog zemaljskog poziva lekara, danas se u molitvama posebno prosi zdravlje, ozdravljenje i zaštita od bolesti, a Sveti Luka se poštuje kao zaštitnik lekara, apotekara i bolesnih.

Šta nam jutro na Lučindan poručuje?

Praznik je najbolje započeti odlaskom u hram ili porodičnom molitvom za zdravlje i napredak ukućana. Prema starom i duboko ukorenjenom narodnom verovanju, danas obavezno treba pogledati kakvo je vreme:

 Jutarnja magla: Ako je jutro osvanulo pod maglom i sumaglicom, veruje se da nas predstojeće zime očekuju promenljivi uslovi i dosta snežnih dana.

 Stočarski znaci: U tradiciji našeg naroda, na Svetog Luku su se ovnovi puštali među ovce. Ako ovca „zateže“, verovalo se da će zima biti teška i duga, dok blag prijem ovna znači da će zima brzo proći. Domaćini danas obilaze imanja, torove i privode kraju pripreme drva i zimnice.

Narodni običaji, verovanja i pravila za danas

Lučindan je praznik koji nosi specifične običaje i porodična pravila:

 Gost u kući: Prema predanju, ako vam na Svetog Luku neko nenajavljen pređe prag, nikako ga ne smete vratiti – veruje se da gost na ovaj dan u dom donosi blagoslov.

 Sloga i mir: Pošto je ovo dan harmonije, izbegavaju se svađe, gnev i teške reči.

 Kućni poslovi: Kao i na veće praznike, izbegavaju se teži poslovi, šivenje, tkanje ili radovi sa iglom i makazama.

Iza svih starih verovanja krije se najvažnija poruka današnjeg praznika: da u miru, slozi i krugu porodice dočekamo zimu, šireći dobrotu i ljubav prema bližnjima. Srećna slava svima koji slave!