LEGENDARNI PUZOVIĆ ZA PULS MLADENOVCAKosmaj - raj na zemlji!
Najtrofejniji srpski bokser mogao je da živi u rodnom Kragujevcu, Beogradu ili Nemačkoj, ali je izabrao padine Kosmaja. Danas kaže da se mir koji ovde ima ne može kupiti ni za kakav novac.
Postoje mesta koja osvajaju na prvi pogled. I postoje ljudi koji ih, jednom kada ih upoznaju, više nikada ne napuštaju.
Na obroncima Kosmaja, iznad Koraćice, na samo desetak minuta vožnje od Mladenovca, dočekali su nas Mirko i Branka Puzović. Nasmejani, srdačni i gostoljubivi, baš onako kako dolikuje domaćinima koji vole svoj kraj. Kapija se otvara, a iza nje prizor koji više podseća na razglednicu nego na dvorište jedne porodične kuće.
Miris ruža i lavande, uredne staze, voćke prepune plodova, cveće u svim bojama, ptičji poj i pogled koji se pruža preko šumovitih padina Kosmaja. Sve je uređeno sa mnogo ljubavi. Svaki cvet ima svoje mesto, svaka sadnica svoju priču.
I odmah je jasno zašto 70-godišnji Mirko, bez razmišljanja, izgovara:
- Ovo je raj na zemlji.
A kada to kaže čovek koji je obišao gotovo ceo svet, osvajao olimpijske, svetske i evropske medalje i video najlepše gradove planete, njegove reči dobijaju posebnu težinu.
Najtrofejniji srpski bokser mogao je da živi gde god poželi. Rođen je u Kragujevcu, deo života proveo je u Nemačkoj, putovao od Las Vegasa do najvećih svetskih metropola. Ipak, pre deset godina doneo je odluku koja je mnoge iznenadila.
- Rekao sam Branki: "Ja ću ovde da živim." Nije joj se odmah dopalo. Rođena je Mladenovčanka i bila je vezana za grad. Govorila je: "Neću ja na Kosmaj, hoću u Mladenovac." Danas je potpuno druga priča. Sada ni ona neće odavde - kroz osmeh priča Mirko.
Branka potvrđuje njegove reči, dok pažljivo zaliva cveće.
- Ovde smo pronašli mir. Sve nam je blizu, a opet dovoljno daleko od gradske gužve.
Njihov dom nalazi se na placu od 12 ari. Nekadašnja kuća potpuno je preuređena po njihovoj meri, a najveći ponos predstavlja vrt.
- Branka je komandant. Ona odlučuje gde će šta da bude, a ja kopam, sadim i održavam. Imamo šljive, jabuke, trešnje, mnogo cveća... Najviše vremena provedemo upravo ovde, u bašti.
Na Kosmaju ne žive vikendaški.
- Mi smo ovde svih 365 dana. Kada sam se doselio, možda su još tri porodice stalno živele ovde. Danas nas ima više, ali je i dalje sačuvan onaj pravi mir.
Od njegove kuće do Mladenovca ima desetak kilometara, isto toliko i do Sopota.
- Sve mi je nadohvat ruke. U Mladenovac idem samo kada moram - tehnički pregled, neka obaveza, kupovina. Iskreno, danas tamo jedva nađeš parking. Ovde imam svoj mir.
Kuća se nalazi nedaleko od Lovačkog doma, jednog od najpoznatijih mesta na Kosmaju. Sa terase restorana pogled puca kilometrima daleko, a noću se svetla Mladenovca vide kao na dlanu.
- Kada padne veče, sednem, popijem kafu i gledam grad u daljini. Ne može čovek da poželi lepši pogled.
Kosmaj, na oko 560 metara nadmorske visine, leti pruža prijatan planinski vazduh, dok zime, kako kaže Mirko, više nisu oštre kao nekada.
- Grejem se na drva. Pucketanje vatre, miris drveta... To je nešto što ne može da se opiše. Pravimo zimnicu, šetamo, živimo bez stresa. Godišnje odemo jednom na more ili planinu, ali jedva čekamo da se vratimo kući.
Dok razgovaramo, priča spontano odlazi i na njegove sportske dane. Bio je u Las Vegasu još sedamdesetih godina, putovao širom sveta, upoznao bezbroj ljudi.
- Video sam mnogo toga. Nekada je Las Vegas bio nestvaran. Ali znate šta? Danas mi ništa od toga ne nedostaje. Ovaj mir nema cenu.
Ni danas nije prestao da živi sport.
Kao predsednik Udruženja bokserskih veterana Srbije i dalje putuje na velika takmičenja, prisutan je u bokserskom svetu, rado prenosi iskustvo mlađima i često je uz ring.
Ali, kako kaže, najlepši deo dana ipak je kada se vrati na Kosmaj.
- Čim skrenem ka kući, kao da sam sve brige ostavio iza sebe.
Na rastanku još jednom pogledamo uređeno dvorište, voćnjak, cveće i beskrajno zelenilo koje okružuje njihov dom.
Možda je upravo u tome tajna Kosmaja.
Nije ovde najlepše zato što ima najviše sadržaja ili najviše ljudi. Najlepše je zato što čoveku vrati ono što u gradu lako izgubi - tišinu, spokoj i osećaj da je stigao kući.
A Mirko Puzović svoju adresu odavno ne menja.
- Da mi neko ponudi milijarde da živim u Beogradu, ne bih pristao. Mir koji sam ovde pronašao ne može da se kupi. Ovo je moj raj na zemlji.