NARODNI OBIČAJI ILI ZABRANEZašto se posle Zadušnica u nekim porodicama ništa ne radi po kući – evo šta je prava istina!

Da li se sme prati veš, čistiti kuća i usisavati nakon Zadušnica? Evo šta pripada narodnim verovanjima, a šta je suština pravoslavnog obeležavanja ovog dana.

Da li se posle Zadušnica sme prati veš, usisavati, čistiti kuća ili obavljati drugi kućni poslovi? Mnogi su od svojih baka slušali da tog dana ne treba raditi ništa, ali malo ko zna odakle potiče ovo verovanje i da li je zaista reč o crkvenoj zabrani.

Mitrovske zadušnice su dan kada se pravoslavni vernici molitveno sećaju svojih preminulih, odlaze na groblja, pale sveće i daju pomen za pokoj duše svojih najmilijih.

U mnogim porodicama ovaj dan prati i niz običaja koji se prenose sa generacije na generaciju. Jedan od najpoznatijih jeste verovanje da na Zadušnice, ali ponegde i nakon povratka sa groblja, ne bi trebalo obavljati kućne poslove.

Starije žene često su govorile da tog dana ne valja prati veš, čistiti kuću, usisavati ili započinjati velike poslove.

Zbog toga se i danas mnoge majke pitaju da li treba da odlože pranje dečje odeće, sređivanje kuhinje ili druge svakodnevne obaveze.

Međutim, važno je razlikovati ono što nalaže pravoslavna tradicija od narodnih verovanja koja nisu ista u svim krajevima Srbije.

Zašto su bake govorile da se na Zadušnice ne radi?

U prošlosti su Zadušnice bile dan posvećen sećanju na preminule članove porodice.

Ljudi su odlazili u crkvu i na groblje, palili sveće, molili se i okupljali sa rodbinom. U mnogim domaćinstvima nastojalo se da se teški i nepotrebni poslovi ostave za neki drugi dan.

Takav običaj imao je i praktičnu stranu. Umesto svakodnevnog rada, porodica je deo vremena posvećivala pokojnicima, zajedničkoj molitvi i razgovoru o onima kojih više nema.

Vremenom su se u pojedinim sredinama razvila i verovanja da određene poslove ne treba obavljati kako se ne bi narušio mir ovog dana.

Ipak, nisu svi običaji bili isti. Ono što se u jednoj porodici smatralo važnim pravilom, u drugoj možda nikada nije ni postojalo.

Da li sme da se pere veš posle Zadušnica?

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se upravo na pranje veša.

Mnogi su odrasli slušajući da na Zadušnice ne treba uključivati veš-mašinu, prati odeću ili obavljati veliko spremanje.

Međutim, ne postoji opšta pravoslavna zabrana koja nalaže da porodica ne sme da opere veš na Zadušnice ili nakon povratka sa groblja.

Naglasak ovog dana jeste na molitvi, sećanju na preminule i dobrim delima, a ne na strahu da će se nešto loše dogoditi ako se obavi neophodan kućni posao.

Zato majka koja mora da opere detetovu odeću, posteljinu ili stvari potrebne za naredni dan nema razloga da oseća krivicu zbog toga.

Ako porodica želi da iz poštovanja prema tradiciji odloži poslove koji nisu hitni, i to je njen izbor.

A šta je sa usisavanjem, čišćenjem i spremanjem kuće?

Slično je i sa drugim kućnim obavezama.

U pojedinim krajevima Srbije postoji običaj da se na Zadušnice ne započinje veliko spremanje, ne pere pod i ne rade teški fizički poslovi.

Međutim, takva praksa ne znači da je zabranjeno skloniti sudove posle ručka, obrisati prosutu vodu, pripremiti obrok ili očistiti nešto što se zaprljalo.

Posebno u porodicama sa malom decom, svakodnevne obaveze ne mogu uvek da čekaju.

Ako dete prospe hranu, isprlja odeću ili je potrebno očistiti prostor u kojem boravi, nema razloga da se higijena zanemaruje zbog narodnog verovanja.

Poštovanje prema preminulima ne meri se time da li je neko uključio usisivač ili oprao sudove.

Da li se zabrana odnosi i na veče posle Zadušnica?

U nekim porodicama običaj se ne odnosi samo na sam dan Zadušnica, već se veruje da određene poslove ne treba raditi ni uveče, nakon povratka sa groblja.

Ipak, to nije univerzalno pravilo.

Takva verovanja razlikuju se od mesta do mesta, a često i od porodice do porodice.

Zbog toga se može dogoditi da dve žene iz istog grada imaju potpuno različita iskustva: jednoj je baka govorila da se ništa ne radi do kraja dana, dok druga za takav običaj nikada nije čula.

Ove razlike pokazuju koliko su narodni običaji raznovrsni i koliko su povezani sa porodičnim nasleđem.

Šta je zapravo najvažnije na Zadušnice?

U pravoslavnoj tradiciji suština Zadušnica jeste molitva za preminule.

Vernici prisustvuju bogosluženjima, daju imena pokojnika za pomen, pale sveće i, prema mogućnostima, čine dobra dela u njihov spomen.

Hrana koja se priprema i deli ima simbolično mesto u običajima, ali nije važnija od molitve i sećanja.

Zato se Zadušnice ne bi trebalo svoditi na niz zabrana koje izazivaju strah ili osećaj krivice.

Porodice koje žele da sačuvaju običaje svojih predaka mogu to da čine, ali je važno da znaju razliku između verskog smisla praznika i lokalnih verovanja.

Šta reći deci ako pitaju zašto danas ne radimo po kući?

Zadušnice mogu da budu prilika da roditelji deci objasne porodične običaje i razgovaraju sa njima o bakama, dekama i drugim dragim ljudima koji više nisu živi.

Umesto da mališanima govore kako će se nešto loše dogoditi ako se uključi veš-mašina ili počisti kuća, roditelji mogu da im objasne da neke porodice tog dana namerno ostavljaju manje važne poslove po strani kako bi se posvetile uspomenama na preminule.

Takvo objašnjenje čuva smisao tradicije, a ne stvara nepotreban strah.

Deca mogu da učestvuju u porodičnom sećanju na način koji odgovara njihovom uzrastu: da pogledaju stare fotografije, saslušaju priču o baki ili deki ili se prisete lepih zajedničkih trenutaka.

Da li treba poštovati običaje koje smo nasledili od baka?

Mnoge porodične navike imaju posebnu emotivnu vrednost upravo zato što nas podsećaju na ljude od kojih smo ih naučili.

Nekome je važno da na Zadušnice ne obavlja velike kućne poslove jer je tako radila njegova baka. Drugome je prirodnije da obavi sve što je neophodno, a da dan ipak posveti sećanju na preminule.

Oba pristupa mogu da postoje bez međusobnog osuđivanja.

Najvažnije je da običaji ne postanu izvor straha, naročito za decu.

Ako ste se sa Zadušnica vratili kući i čeka vas gomila dečjeg veša, prljavi sudovi ili večera koju treba pripremiti, nema razloga da verujete da ćete obavljanjem tih poslova pokazati nepoštovanje prema pokojnicima.

Zadušnice su pre svega dan sećanja, molitve i ljubavi prema onima kojih više nema, a ne dan u kojem bi porodice trebalo da strahuju od svakodnevnih kućnih obaveza.