ZASTAVE SRBIJE I MAĐARSKE VEZALI U ČVOR Tamara i Filip se upoznali u Beču, zaljubili na recepciji hotela, a "DA" rekli u Sokobanji
Upoznali su se u Beču, zaljubili se na recepciji jednog hotela, a sudbonosno "da“ izgovorili u Sokobanji - uz dve zastave koje su, na kraju, postale jedna priča o ljubavi, prijateljstvu i zajedništvu.
Neke ljubavne priče počnu sasvim slučajno. Jednim susretom, pogledom, osmehom ili običnim razgovorom, a neke nas podsete da ljubav ne poznaje granice, kilometre, različita prezimena ni različite zastave.
Takva je priča Tamare Horvat, Mađarice iz Bečeja, i Filipa Stojanovića, Srbina iz Sokobanje.
Njihov zajednički život počeo je u Beču, gde danas oboje žive i rade. Upoznali su se na recepciji hotela u kojem Filip radi. Jedan susret prerastao je u poznanstvo, poznanstvo u ljubav, a ljubav ih je, na kraju, dovela do najlepše odluke - da život nastave zajedno.
I baš zato su želeli da svoje "da" izgovore u Filipovoj Sokobanji.
Kada su ušli kod matičara u Sokobanji, Tamara i Filip još su nosili različita prezimena. U rukama su držali zastave Srbije i Mađarske - svako svoju.
Kada su izašli, priča je već bila drugačija.
Sa istim prezimenom, osmehom i zastavama vezanim u jedan čvor, simbolično su pokazali ono što je tog dana bilo najvažnije: da ljubav ne razdvaja, već spaja.
Srpska i mađarska zastava, povezane u jedan čvor, postale su tako svojevrsni simbol njihovog braka – spoj dve porodice, dve tradicije i dva naroda, ali pre svega spoj dvoje ljudi koji su izabrali da svoj život dele.
Kroz Sokobanju u svadbenim čezama
Svečanost je nastavljena venčanjem u crkvi, a kroz Sokobanju mladi bračni par je prošao u nesvakidašnjem i romantičnom prizoru – u kočiji koju je vukao konj.
Bio je to prizor koji kao da je izašao iz neke stare romantične priče: mladi bračni par, svadbene čeze, zastave dve zemlje i Sokobanja kao mesto u kojem je njihova ljubav dobila novo, zajedničko prezime.
Da njihov najvažniji dan bude baš onakav kakav su želeli, pobrinule su se porodice i prijatelji.
Roditelji Goran i Jelena Stojanović i Tamarina majka Jolan priredili su svojoj deci prelepu svadbu, uz pomoć rodbine i prijatelja. Posebno mesto u ovoj porodičnoj priči pripada baki Goci, dedi Voji i bratu Martinu, koji su svojim prisustvom, ljubavlju i pomoći dali doprinos da ovaj dan bude još posebniji.
Tamari i Filipu želimo da im taj čvor nikada ne popusti, da im zajednički život bude ispunjen ljubavlju, razumevanjem i srećom, a da im ovaj dan zauvek ostane jedna od najlepših uspomena.
